LEKSIKON POJMOVA U POSLOVANJU
Cilj ovog leksikona nije da
zadovolji potpunim odgovorima niti da učini nepotrebnim da se
čitalac s pojmom upozna sveobuhvatnije i produbljenije.
Cilj je da se o pojmovima poslovanja, naročito onim koji su noviji u
našem privrednom životu, stekne saznanje samo do te mere da
preduzetnik može da proceni da li je za njega od interesa da se sa
sadržinom upozna na, za njega, odgovarajući način.
Pojmovi uneti u naš
Leksikon za sada nisu sortirani.
Novouneti pojmovi stavljaju se na početak ove liste.
KLASTER
Englesku reč cluster (skup, jato, grozd, grupa) prvi je upotrebio jedan američki kompozitor da bi označio skup istovremenih, gusto nanizanih tonova. Svuda u svetu, preduzeća imaju tendenciju da se okupljaju u klastere, i imale su je mnogo ranije nego što je pojam klastera ušao u ekonomsku literaturu. Klasteri su ušli na velika vrata kad je Majkl Porter objavio svoju Competitive advantage of the nation, 1990. godine.
Ima mnogo definicija klastera a mi ćemo podrazumevati da klaster čine geografski koncentrisana, međusobno povezana, preduzeća iz srodnih i različitih delatnosti kao i nosioci znanja, druge institucije i organizacije koje garantuju kritičnu masu znanja, tehnologija, resursa i sredstava značajnih za jačanje konkurentnosti pojedinačnih preduzeća-učesnika i klastera kao celine. Klaster povezuju zajedničke potrebe na području nabavke, kupaca, specijalizovanih usluga, radne snage i dugih resursa.
(Iz
teksta na sajtu BUILD, autor:
Zorica Marić, dipl. ekonomista, načelnik Odeljenja za unapređenje
konkurentnosti u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja)
CE ZNAK
CE je skraćenica od CONFORMITE EUROPEENNE i za razliku od standarda
kvaliteta, ne odnosi se na kvalitet nego na bezbednost
upotrebe proizvoda. Proizvod koji nema znak CE ne može da
iziđe na tržište EU. Postoji lista proizvoda koji podležu obavezi
obeležavanja ovom oznakom.
Znak CE interesantan je i kupcima i korisnicima proizvoda van EU.
Odustvo ove oznake na uvoznim proizvodima može značiti potrebu da se
na bezbednost proizvoda prilikom upotrebe obrati povećana pažnja jer
nema potvrde da su proizvedeni u skladu sa visokim zahtevima
bezbednosti proizvoda koji važe u EU.
FRANŠIZING
Franšizing predstavlja ugovorni odnos između davaoca i primoca
franšize, kojim se daje pravo primaocu da posluje pod imenom
franšizatora, koristeći sva raspoloživa znanja, procedure i način
poslovanja, koji je pod tim imenom razvijen.
Franšizator (proizvođač, uvoznik, grosista) ustupa franšizeru, preko
ugovora o franšizi, svoju robu na prodaju, a takođe mu ustupa i
svoju tehnologiju rada, marketing, brend, korporativni i robni znak
(žig), karakterističan identitet (prepoznatljivost) i sve drugo što
će franšizeru pomoći da se identifikuje, snađe i da lakše i brže
prodaje dobijenu robu.
Franšizer obično obezbeđuje (nudi franšizatoru) poslovni prostor i radnu snagu.
GUDVIL
Gudvil (goodwill) - označava nevidljivu vrijednost organizacije koja se procjenjuje na temelju njezinog ugleda i poslovanja na tržištu
INFORMACIJSKA PISMENOST
Označava pojam koji podrazumjeva sposobnost i znanje za korištenje informacijske tehnologije.
DŽOINT VEN’ČR
Džoint ven’čr (joint venture) - označava zajedničke poslovne pothvate fizičkih ili pravnih lica.
RESURSI
Resursi su u opštem značenju, postojeće materijalne i nematerijalne
vrednosti koje stoje na raspolaganju i mogu biti korišćene za
realizaciju različitih programa. Postoji podela na ljudske resurse
kao i objekte ili usluge koji pomažu brigu o klijentu ili
zadovoljavaju neke od njegovih potreba.
Resursima se takođe smatraju i usluge drugih službi, vladini
programi, volonterske aktivnosti, grupe za samopomoć ili pojedinci u
zajednici koji poseduju veštine, kvalifikacije i motivaciju da
pomognu klijentu.
KLIJENT
... je opšte značenje:
zastupano lice, štićenik, odnosno osoba koja traži uslugu, savet ili
pomoć; kupac, mušterija.
BIZNIS PLAN
Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Biznis plan je dokument kojim se analizira predstojeći poslovni
poduhvat. To je vrsta elaborata kojim se potencijalnim finansijerima
predstavlja namera da se realizuje određeni poslovni poduhvat. On se
ne odnosi na preduzeće već na savim konkretnu operaciju.
Biznis plan se pravi za period od jedne do pet godina i treba ga
razlikovati od Studije opravdanosti koja je dugoročna i odnosi se na
ceo period eksploatacije nameravanog poduhvata (Npr otvaranje i
eksploatacija jednog rudnika).
Biznis plan se radi kada:
Preduzeće traži spoljne partnere za dokapitalizaciju (akcionari,
investitori) jer nema dovoljno finansijskih sredstava;
Kod ulaganja u novi pogon ili rekonstrukciju istog;
Kada preduzetnik otvara novu firmu, tj. počinje sa radom;
Kada preduzeće pristupa reorganizaciji i sl. ;
Kada određeni posao preduzeće ne može da izfinansira ( jednokratni
izvozni posao, osvajanje novog tržišta) .
Biznis plan je namenjen kako preduzetniku da vidi da li mu se
planirana akcija isplati ali i investitorima da vide koliki je rizik
ulaganja u određeni poslovni poduhvat.
Biznis plan treba da odgovori na sledeća pitanja:
O samoj kompaniji, njena pozicija na tržištu, osnovni pokazatelji;
Koji proizvod ili usluge su predmet rada;
Da li se proizvod ili usluga može prodati na tržištu – stanje
konkurencije;
Šta je od tehnologija, kadrova i opreme potrebno za realizaciju
plana;
Finasije – kolika su sredstav potrebna, planirani prihodi i rashodi,
profitabilnost investicije
Vlada Republike Srbije, Agencija za razvoj malih i srednjih
preduzeća je kreirala dokument pod nazivom „Vodič za izradu biznis
plana“. Postoji i dokument kojim se to razrađuje da bi potencijalni
korisnici finasijskih sredstava ispunili kriterijume i uslove Javnog
konkursa za ulaganje u razvojne programe malih i srednjih preduzeća.
Naime izrada Biznis plana, koji je kod nas do skora bio manje u
upotrebi, je manje više precizno definisana, u svetu, te su,
pogotovu strani investitori naviknuti da taj dokument ima gotovo
uvek isti oblik, poglavlja, način izlaganja.
Bilo da je u pitanju manja ili veća firma sledeća poglavlja su
gotovo obavezna:
Rezime
Stanje preduzeća koje traži sredstva
Opis usluge ili proizvoda
Marketinški plan
Plan proizvodnje
Plan organizacije i upravljanja
Finansijski plan
Zaključak te predlog realizacije
MARKETING
(kao
naučna oblast )
Marketing je disciplina koja se bavi pitanjima tržišta, potreba na
tržištu i načina zadovoljenja tih potreba. Ova oblast se stalno
razvija i širi sa razvojem tržišta i ima za cilj da postavi
teorijsku osnovu za strategije poslovanja na tržištu. U teoriji
marketinga uspeh na tržištu najčešće se dovodi u vezu sa
razumevanjem i zadovoljenjem tržišnih potreba (potreba potrošača),
ali sve češće se javljaju i novi, napredniji koncepti. Teorija
marketinga bavi se i pitanjima ogranizacije marketing funkcije u
preduzeću i sve širim spektrom srodnih pitanja. Važan aspekt
marketinga je demografija jer od starosti, pola i nekih drugih
struktura stanovništva zavisi način delovanja na ciljanu populaciju.
MARKETING (kao poslovna orijentacija)
Marketing je koncept poslovanja orijentisan prema kupcima. U ovom
konceptu projektovanje proizvoda i usluga počinje od potreba
potrošača, a kao cilj delovanja postavlja se zadovoljstvo potrošača.
U preduzećima gde je u potpunosti primenjen marketing koncet o
potrošačima ne brine samo odeljenje za marketing već svi zaposleni,
radeći sa svešću da rade zbog potrošača. Posvećenost potrošačima u
ovim preduzećima posebno se odnosi na zaposlene koji su u direktnom
kontaktu sa njima. Marketnig koncept dobija sve više pristalica zbog
dobrih rezultata koje postiže, a javljaju se i brojne nadogragdnje i
poboljšanja osnovne ideje.
MARKETING KONCEPT ima četiri osnovna elementa (poznata kao 4P na
engleskom jeziku) :
- proizvod (en: product) - treba projektovati da zadovolji potrebe
potrošača i bude konkurentan;
- cena (en: price) - odnosi se na cenu proizvoda ili usluge;
- distribucija (en: placement) - plasman proizvoda i usluga do
potrošača;
- promocija (en: promotion) - pored reklama (ekonomske propagande)
uključuje i druge vidove promocije : promotivne reasprodaje,
nagradne igre, ličnu prodaju...
Kombinacija ovih elemeneata naziva se marketing miks. Cilj je da se
postigne takva kombinacija elemenata (4P) da se stekne konkurenstka
prednost (pozitivna karakteristika koja odvaja proizvod/uslugu od
konkurenstih) i time zadovolje potrošači, a tako ostvari veća
prodaja i veći profit.
Definicije marketinga
Definicija američkog marketing udruženja (AMA): marketing je proces
planiranja i izvršavanja koncepcije cena promocije i distribucije
ideja, dobara i usluga sa ciljem da se ostvari razmena koja
zadovoljava individualne i organizacione ciljeve.
Definicija marketinga po Filipu Kotleru: marketing je upravljački proces pomoću koga pojedinci i grupe obezbeđuju sebi ono što im je potrebno i ono što žele kroz stvaranje i razmenjivanje proizvoda i vrednosti sa drugima.
BREND
Brend (engl. Brand) predstavlja holističku sumu (sinergiju,
pojednostavljeno prikazano: 1+1 je više od 2) svih podataka o
proizvodima ili grupama proizvoda radi poboljšanja verodostojnosti i
ugleda organizacije ili pojedinca.
Sastavni elementi brenda su identitet brenda, vrednost brenda, prepoznaljivost i svest o brendu.
LIZING
Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Lizing (engl. Leasing) je poslovni odnos između dva pravna ili
fizička lica, u kome jedno lice, uz naknadu, ustupa drugom na
dogovoreno vreme, pravo na korišćenje određenog prostora i/ili
opreme za obavljanje njegove delatnosti. Ova vrsta poslova
karakteristična je za zemlje u tranziciji, u kojima preduzeća obično
nemaju dovoljno novca da ulože u kupovinu nove opreme ili
tehnologije, pa do takvih resursa dolaze lizingom. Uslovi zakupa
regulišu se ugovorom, kojim se pored ostalog utvrđuje vrednost
zakupnjenih dobara, rok lizinga, visina i način plaćanja zakupnine u
odgovarajućim ratama i dr. Prema svetskoj praksi u zavisnosti od
roka na koji se daje resurs zavisi i zakupnina - odnosno što je rok
kraći ona je veća.
Prednosti lizinga su sledeće:
Ne uplaćuje se depozit kao kod kredita;
Potpisivanjem ovih poslova ne umanjuje se kreditna sposobnost
primaoca lizinga;
Sredstva za otplaćivanje rata izdvajaju se iz tekućih prihoda čime
oprema otplaćuje samu sebe.
U poslovima lizinga, za razliku od klasičnih kupoprodajnih poslova,
vlasništvo nad predmetom zakupnine ostaje nepromenjeno.
U skladu sa ugovorom o lizingu, zakupac može po isteku roka: 1) da
otkupi zakuljeno dobro, 2) da novim ugovorom produži zakup, 3) da
otkupi zakupljeno dobro po tržišnoj ceni neamortizovane vrednosti
ili ugovorom o lizingu po unapred dogovorenoj ceni.
Pravna regulativa (Preuzeto iz Zakona o finansijskom lizingu
Republike Srbije).
Ugovor o finansijskom lizingu kao i sam posao finansijskog lizinga
pravno su regulisani u zakonodavstvu Republike Srbije Zakonom o
finansijskom lizingu koji je donet u maju 2003. godine.
Posao finansijskog lizinga, u smislu ovog zakona, je posao u kome
davalac lizinga:
sa isporučiocem predmeta lizinga određenim od strane primaoca
lizinga zaključuje ugovor na osnovu koga stiče pravo svojine na
predmetu lizinga, prema specifikaciji primaoca lizinga i pod
uslovima koje, ukoliko se odnose na interese primaoca lizinga,
odobrava primalac lizinga (ugovor o isporuci);
sa primaocem lizinga zaključuje ugovor o finansijskom lizingu kojim
se obavezuje da na primaoca lizinga prenese ovlašćenje držanja i
korišćenja predmeta lizinga na ugovoreno vreme, a primalac lizinga
se obavezuje da mu za to plaća ugovorenu naknadu u ugovorenim ratama
(ugovor o lizingu).
Ugovor u kome su davalac lizinga i isporučilac isto lice ne smatra
se ugovorom o lizingu u smislu ovog zakona već ugovorom o zakupu.
Ugovor o finansijskom lizingu je imenovani, dvostrano obavezan,
teretan, formalan, komutativan, formularan, kao i intuitu personae
ugovor.
EVALUACIJA
je procenjivanje neke vrednosti ili pojave po nekom utvrđenom
kriterijumu ili standardu. To je procena unapred projektovanih i
planiranih aktivnosti nekih pojedinaca, grupa ili institucija i
njihovih rezultata. Evaluacija nije samo završna procena nekog
projekta ili programa, već može biti i procena u svim fazama
planiranja i socijalnih aktivnosti.
LOBIRANJE
je poseban oblik pridobijanja uticajnih pojedinaca ili grupa.
Podrazumeva proces razvijanja efikasnih i efektivnih komunikacija sa
onima koji imaju formalnu i neformalnu moć. Proces je uspeo ukoliko
uticajni pojedinci ili grupe uspevaju da u budućnosti podržavaju
određene inicijative i intenziviraju svoje aktivnosti u pravcu
realizacije planiranih ciljeva.
Aplicirati
– podneti molbu, konkurisati. Npr.: aplicirati za dobijanje
podsticajnih sredstava. Reč ima i još niz značenja u različitim
oblastima (npr.: aplicirati lek,
aplikacija – računarski program ...)
STANDARDIZACIJA
je ujednačavanje operacija čiji završni proizvod treba da zadovolji
određene kvalitete, odnosno norme. Propisivanjem utvrđenog standarda
obezbeđuje se mogućnost komparacije po bilo kom osnovu, odnosno
objektivnost.
http://www.jus.org.yu/
ISO
-
Skraćenica ISO potiče iz naziva organizacija na engleskom jeziku:
Internacional Organization for Standardization - je agencija
Ujedinjenih nacija sa sedištem u Ženevi, zadužena za standardizaciju,
odnosno izdavanje standarda, dok je ispravna skraćenica na srpskom -
MOS, koja se ređe koristi.
DIN
-
(nem. DIN Deutsches Institut für Normung e.V.) je Nemački nacionalni
zavod za standardizaciju i predstavnik Nemačke u evropskim i
internacionalnim organizacijama za standardizaciju, kao na primer
ISO, CEN, IEC i CENELEC
Npr: -DIN
476: Internacionalne veličine papira (sada ISO 216 ili DIN EN ISO
216),
DIN 946: Određivanje koeficijenta trenja spojeva sa vijcima i
navrtkama pod specifičnim uslovima,
DIN 1451: Određuje vrste znakova (slova i brojevi) koje koriste
nemačke železnice, kao i saobraćajni znaci u Nemačkoj.
ANSI
-
(engl. American National Standards Institute) — Američki nacionalni
zavod za standardizaciju, je neprofitna organizacija koja nadgleda
razvoj standarda za proizvode, servise, procese i sisteme u SAD. Ova
organzacija takođe usklađuje SAD standarde sa međunarodnim
standardima, tako da se američki proizvodi mogu koristiti širom
sveta. Na primer, standardi se brinu da ljudi koji imaju neku vrstu
kamere mogu naći film koji im treba bilo gde na svetu.
ANSI je nacionalni standard Sjedinjenih Američkih Država koji propisuje Nacionalni zavod za standardizaciju (American National Standards Institute)
JUS
-
je (bila) oznaka za
jugoslovenski standard.
Važeći srpski standardi (standardi koji važe u Republici Srbiji), pa
i oni koji su nekada nosili oznaku JUS, imaju se označavati novom
oznakom srpskih standarda: SRPS.
Npr. Nekadašnji JUS B.H2.134 (iz 1962. godine), danas bi trebalo nazivati (i označavati) SRPS B.H2.134.
SRPS
HACCP
je skraćenica od Hazard Analysis Critical Control Point što u
prevodu na srpski jezik znači Analiza Opasnosti i Kritične Kontrolne
Tačke. Predstavlja logičan, naučno zasnovan sistem kontrole procesa
proizvodnje i distribucije prehrambenih proizvoda, koji omogućava:
Identifikaciju i procenu svih mogućih opasnosti, tj. svakog fizičkog,
hemijskog ili biološkog rizika, u svim fazama procesa proizvodnje
prehrambenih proizvoda uključujući sve međuprocese i distribuciju;
Određivanje neophodnih mera za njihovu prevenciju i kontrolu;
Sigurnost da će te mere biti uspešno i na delotvoran način
sprovedene.
Za razliku od kontrole gotovih proizvoda na kraju proizvodnog
procesa, HACCP predstavlja preventivni sistem koji osigurava
bezbednost hrane u svakom koraku procesa proizvodnje. Razvija se
posebno za svaki proizvod/grupu proizvoda ili proces, i treba da se
definiše i uspostavi tako da odgovara specifičnim uslovima
proizvodnje i distribucije svakog proizvoda posebno.
HACCP je sistem koji se može
upotrebiti kao niz postupaka za kontrolu procesa i osetljivih tačaka
u lancu proizvodnje hrane, sa krajnjim ciljem da potrošač konzumira
namirnicu, u stanju i na način koji će biti bezbedan po njegovo
zdravlje.
