LEKSIKON POJMOVA U POSLOVANJU

Cilj ovog leksikona nije da zadovolji potpunim odgovorima niti da učini nepotrebnim da se čitalac s pojmom upozna sveobuhvatnije i produbljenije.

Cilj je da se o pojmovima poslovanja, naročito onim koji su noviji u našem privrednom životu, stekne saznanje samo do te mere da preduzetnik može da proceni da li je za njega od interesa da se sa sadržinom upozna na, za njega, odgovarajući način.

Pojmovi uneti u naš Leksikon za sada nisu sortirani.
Novouneti pojmovi stavljaju se na početak ove liste.



KLASTER

Englesku reč cluster (skup, jato, grozd, grupa) prvi je upotrebio jedan američki kompozitor da bi označio skup istovremenih, gusto nanizanih tonova. Svuda u svetu, preduzeća imaju tendenciju da se okupljaju u klastere, i imale su je mnogo ranije nego što je pojam klastera ušao u ekonomsku literaturu. Klasteri su ušli na velika vrata kad je Majkl Porter objavio svoju Competitive advantage of the nation, 1990. godine.

Ima mnogo definicija klastera a mi ćemo podrazumevati da klaster čine geografski koncentrisana, međusobno povezana, preduzeća iz srodnih i različitih delatnosti kao i nosioci znanja, druge institucije i organizacije koje garantuju kritičnu masu znanja, tehnologija, resursa i sredstava značajnih za jačanje konkurentnosti pojedinačnih preduzeća-učesnika i klastera kao celine. Klaster povezuju zajedničke potrebe na području nabavke, kupaca, specijalizovanih usluga, radne snage i dugih resursa.

(Iz  teksta na sajtu BUILD, autor: Zorica Marić, dipl. ekonomista, načelnik Odeljenja za unapređenje konkurentnosti u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja)


CE ZNAK

CE je skraćenica od CONFORMITE EUROPEENNE i za razliku od standarda kvaliteta, ne odnosi se na kvalitet nego na bezbednost upotrebe proizvoda. Proizvod koji nema znak CE ne može da iziđe na tržište EU. Postoji lista proizvoda koji podležu obavezi obeležavanja ovom oznakom.

Znak CE interesantan je i kupcima i korisnicima proizvoda van EU. Odustvo ove oznake na uvoznim proizvodima može značiti potrebu da se na bezbednost proizvoda prilikom upotrebe obrati povećana pažnja jer nema potvrde da su proizvedeni u skladu sa visokim zahtevima bezbednosti proizvoda koji važe u EU.


FRANŠIZING

Franšizing predstavlja ugovorni odnos između davaoca i primoca franšize, kojim se daje pravo primaocu da posluje pod imenom franšizatora, koristeći sva raspoloživa znanja, procedure i način poslovanja, koji je pod tim imenom razvijen.

Franšizator (proizvođač, uvoznik, grosista) ustupa franšizeru, preko ugovora o franšizi, svoju robu na prodaju, a takođe mu ustupa i svoju tehnologiju rada, marketing, brend, korporativni i robni znak (žig), karakterističan identitet (prepoznatljivost) i sve drugo što će franšizeru pomoći da se identifikuje, snađe i da lakše i brže prodaje dobijenu robu.

Franšizer obično obezbeđuje (nudi franšizatoru) poslovni prostor i radnu snagu.


GUDVIL

Gudvil (goodwill) - označava nevidljivu vrijednost organizacije koja se procjenjuje na temelju njezinog ugleda i poslovanja na tržištu


INFORMACIJSKA PISMENOST

Označava pojam koji podrazumjeva sposobnost i znanje za korištenje informacijske tehnologije.


DŽOINT VEN’ČR

Džoint ven’čr (joint venture) - označava zajedničke poslovne pothvate fizičkih ili pravnih lica.


RESURSI

Resursi su u opštem značenju, postojeće materijalne i nematerijalne vrednosti koje stoje na raspolaganju i mogu biti korišćene za realizaciju različitih programa. Postoji podela na ljudske resurse kao i objekte ili usluge koji pomažu brigu o klijentu ili zadovoljavaju neke od njegovih potreba.

Resursima se takođe smatraju i usluge drugih službi, vladini programi, volonterske aktivnosti, grupe za samopomoć ili pojedinci u zajednici koji poseduju veštine, kvalifikacije i motivaciju da pomognu klijentu. 


KLIJENT

... je opšte značenje: zastupano lice, štićenik, odnosno osoba koja traži uslugu, savet ili pomoć; kupac, mušterija. 


BIZNIS PLAN

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

Biznis plan je dokument kojim se analizira predstojeći poslovni poduhvat. To je vrsta elaborata kojim se potencijalnim finansijerima predstavlja namera da se realizuje određeni poslovni poduhvat. On se ne odnosi na preduzeće već na savim konkretnu operaciju.

Biznis plan se pravi za period od jedne do pet godina i treba ga razlikovati od Studije opravdanosti koja je dugoročna i odnosi se na ceo period eksploatacije nameravanog poduhvata (Npr otvaranje i eksploatacija jednog rudnika).

Biznis plan se radi kada:

Preduzeće traži spoljne partnere za dokapitalizaciju (akcionari, investitori) jer nema dovoljno finansijskih sredstava;
Kod ulaganja u novi pogon ili rekonstrukciju istog;
Kada preduzetnik otvara novu firmu, tj. počinje sa radom;
Kada preduzeće pristupa reorganizaciji i sl. ;
Kada određeni posao preduzeće ne može da izfinansira ( jednokratni izvozni posao, osvajanje novog tržišta) .

Biznis plan je namenjen kako preduzetniku da vidi da li mu se planirana akcija isplati ali i investitorima da vide koliki je rizik ulaganja u određeni poslovni poduhvat.

Biznis plan treba da odgovori na sledeća pitanja:

O samoj kompaniji, njena pozicija na tržištu, osnovni pokazatelji;
Koji proizvod ili usluge su predmet rada;
Da li se proizvod ili usluga može prodati na tržištu – stanje konkurencije;
Šta je od tehnologija, kadrova i opreme potrebno za realizaciju plana;
Finasije – kolika su sredstav potrebna, planirani prihodi i rashodi, profitabilnost investicije

Vlada Republike Srbije, Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća je kreirala dokument pod nazivom „Vodič za izradu biznis plana“. Postoji i dokument kojim se to razrađuje da bi potencijalni korisnici finasijskih sredstava ispunili kriterijume i uslove Javnog konkursa za ulaganje u razvojne programe malih i srednjih preduzeća.

Naime izrada Biznis plana, koji je kod nas do skora bio manje u upotrebi, je manje više precizno definisana, u svetu, te su, pogotovu strani investitori naviknuti da taj dokument ima gotovo uvek isti oblik, poglavlja, način izlaganja.

Bilo da je u pitanju manja ili veća firma sledeća poglavlja su gotovo obavezna:
Rezime
Stanje preduzeća koje traži sredstva
Opis usluge ili proizvoda
Marketinški plan
Plan proizvodnje
Plan organizacije i upravljanja
Finansijski plan
Zaključak te predlog realizacije


MARKETING

MARKETING (kao naučna oblast )

Marketing je disciplina koja se bavi pitanjima tržišta, potreba na tržištu i načina zadovoljenja tih potreba. Ova oblast se stalno razvija i širi sa razvojem tržišta i ima za cilj da postavi teorijsku osnovu za strategije poslovanja na tržištu. U teoriji marketinga uspeh na tržištu najčešće se dovodi u vezu sa razumevanjem i zadovoljenjem tržišnih potreba (potreba potrošača), ali sve češće se javljaju i novi, napredniji koncepti. Teorija marketinga bavi se i pitanjima ogranizacije marketing funkcije u preduzeću i sve širim spektrom srodnih pitanja. Važan aspekt marketinga je demografija jer od starosti, pola i nekih drugih struktura stanovništva zavisi način delovanja na ciljanu populaciju.

MARKETING (kao poslovna orijentacija)

Marketing je koncept poslovanja orijentisan prema kupcima. U ovom konceptu projektovanje proizvoda i usluga počinje od potreba potrošača, a kao cilj delovanja postavlja se zadovoljstvo potrošača. U preduzećima gde je u potpunosti primenjen marketing koncet o potrošačima ne brine samo odeljenje za marketing već svi zaposleni, radeći sa svešću da rade zbog potrošača. Posvećenost potrošačima u ovim preduzećima posebno se odnosi na zaposlene koji su u direktnom kontaktu sa njima. Marketnig koncept dobija sve više pristalica zbog dobrih rezultata koje postiže, a javljaju se i brojne nadogragdnje i poboljšanja osnovne ideje.

MARKETING KONCEPT ima četiri osnovna elementa (poznata kao 4P na engleskom jeziku) :

- proizvod (en: product) - treba projektovati da zadovolji potrebe potrošača i bude konkurentan;
- cena (en: price) - odnosi se na cenu proizvoda ili usluge;
- distribucija (en: placement) - plasman proizvoda i usluga do potrošača;
- promocija (en: promotion) - pored reklama (ekonomske propagande) uključuje i druge vidove promocije : promotivne reasprodaje, nagradne igre, ličnu prodaju...

Kombinacija ovih elemeneata naziva se marketing miks. Cilj je da se postigne takva kombinacija elemenata (4P) da se stekne konkurenstka prednost (pozitivna karakteristika koja odvaja proizvod/uslugu od konkurenstih) i time zadovolje potrošači, a tako ostvari veća prodaja i veći profit.

 Definicije marketinga

Definicija američkog marketing udruženja (AMA): marketing je proces planiranja i izvršavanja koncepcije cena promocije i distribucije ideja, dobara i usluga sa ciljem da se ostvari razmena koja zadovoljava individualne i organizacione ciljeve.

Definicija marketinga po Filipu Kotleru: marketing je upravljački proces pomoću koga pojedinci i grupe obezbeđuju sebi ono što im je potrebno i ono što žele kroz stvaranje i razmenjivanje proizvoda i vrednosti sa drugima.


BREND

Brend (engl. Brand) predstavlja holističku sumu (sinergiju,  pojednostavljeno prikazano: 1+1 je više od 2) svih podataka o proizvodima ili grupama proizvoda radi poboljšanja verodostojnosti i ugleda organizacije ili pojedinca.

Sastavni elementi brenda su identitet brenda, vrednost brenda, prepoznaljivost i svest o brendu.


LIZING

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

Lizing (engl. Leasing) je poslovni odnos između dva pravna ili fizička lica, u kome jedno lice, uz naknadu, ustupa drugom na dogovoreno vreme, pravo na korišćenje određenog prostora i/ili opreme za obavljanje njegove delatnosti. Ova vrsta poslova karakteristična je za zemlje u tranziciji, u kojima preduzeća obično nemaju dovoljno novca da ulože u kupovinu nove opreme ili tehnologije, pa do takvih resursa dolaze lizingom. Uslovi zakupa regulišu se ugovorom, kojim se pored ostalog utvrđuje vrednost zakupnjenih dobara, rok lizinga, visina i način plaćanja zakupnine u odgovarajućim ratama i dr. Prema svetskoj praksi u zavisnosti od roka na koji se daje resurs zavisi i zakupnina - odnosno što je rok kraći ona je veća.

Prednosti lizinga su sledeće:
Ne uplaćuje se depozit kao kod kredita;
Potpisivanjem ovih poslova ne umanjuje se kreditna sposobnost primaoca lizinga;
Sredstva za otplaćivanje rata izdvajaju se iz tekućih prihoda čime oprema otplaćuje samu sebe.

U poslovima lizinga, za razliku od klasičnih kupoprodajnih poslova, vlasništvo nad predmetom zakupnine ostaje nepromenjeno.

U skladu sa ugovorom o lizingu, zakupac može po isteku roka: 1) da otkupi zakuljeno dobro, 2) da novim ugovorom produži zakup, 3) da otkupi zakupljeno dobro po tržišnoj ceni neamortizovane vrednosti ili ugovorom o lizingu po unapred dogovorenoj ceni.

Pravna regulativa (Preuzeto iz Zakona o finansijskom lizingu Republike Srbije).

Ugovor o finansijskom lizingu kao i sam posao finansijskog lizinga pravno su regulisani u zakonodavstvu Republike Srbije Zakonom o finansijskom lizingu koji je donet u maju 2003. godine.

Posao finansijskog lizinga, u smislu ovog zakona, je posao u kome davalac lizinga:

sa isporučiocem predmeta lizinga određenim od strane primaoca lizinga zaključuje ugovor na osnovu koga stiče pravo svojine na predmetu lizinga, prema specifikaciji primaoca lizinga i pod uslovima koje, ukoliko se odnose na interese primaoca lizinga, odobrava primalac lizinga (ugovor o isporuci);

sa primaocem lizinga zaključuje ugovor o finansijskom lizingu kojim se obavezuje da na primaoca lizinga prenese ovlašćenje držanja i korišćenja predmeta lizinga na ugovoreno vreme, a primalac lizinga se obavezuje da mu za to plaća ugovorenu naknadu u ugovorenim ratama (ugovor o lizingu).

Ugovor u kome su davalac lizinga i isporučilac isto lice ne smatra se ugovorom o lizingu u smislu ovog zakona već ugovorom o zakupu.

Ugovor o finansijskom lizingu je imenovani, dvostrano obavezan, teretan, formalan, komutativan, formularan, kao i intuitu personae ugovor. 


EVALUACIJA

je procenjivanje neke vrednosti ili pojave po nekom utvrđenom kriterijumu ili standardu. To je procena unapred projektovanih i planiranih aktivnosti nekih pojedinaca, grupa ili institucija i njihovih rezultata. Evaluacija nije samo završna procena nekog projekta ili programa, već može biti i procena u svim fazama planiranja i socijalnih aktivnosti. 


LOBIRANJE

je poseban oblik pridobijanja uticajnih pojedinaca ili grupa. Podrazumeva proces razvijanja efikasnih i efektivnih komunikacija sa onima koji imaju formalnu i neformalnu moć. Proces je uspeo ukoliko uticajni pojedinci ili grupe uspevaju da u budućnosti podržavaju određene inicijative i intenziviraju svoje aktivnosti u pravcu realizacije planiranih ciljeva.

Aplicirati – podneti molbu, konkurisati. Npr.: aplicirati za dobijanje podsticajnih sredstava. Reč ima i još niz značenja u različitim oblastima (npr.: aplicirati lek,  aplikacija – računarski program ...) 


STANDARDIZACIJA

je ujednačavanje operacija čiji završni proizvod treba da zadovolji određene kvalitete, odnosno norme. Propisivanjem utvrđenog standarda obezbeđuje se mogućnost komparacije po bilo kom osnovu, odnosno objektivnost.

http://www.jus.org.yu/

ISO - Skraćenica ISO potiče iz naziva organizacija na engleskom jeziku: Internacional Organization for Standardization - je agencija Ujedinjenih nacija sa sedištem u Ženevi, zadužena za standardizaciju, odnosno izdavanje standarda, dok je ispravna skraćenica na srpskom - MOS, koja se ređe koristi. 

DIN - (nem. DIN Deutsches Institut für Normung e.V.) je Nemački nacionalni zavod za standardizaciju i predstavnik Nemačke u evropskim i internacionalnim organizacijama za standardizaciju, kao na primer ISO, CEN, IEC i CENELEC.
Npr: -DIN 476: Internacionalne veličine papira (sada ISO 216 ili DIN EN ISO 216), DIN 946: Određivanje koeficijenta trenja spojeva sa vijcima i navrtkama pod specifičnim uslovima, DIN 1451: Određuje vrste znakova (slova i brojevi) koje koriste nemačke železnice, kao i saobraćajni znaci u Nemačkoj.

ANSI - (engl. American National Standards Institute) — Američki nacionalni zavod za standardizaciju, je neprofitna organizacija koja nadgleda razvoj standarda za proizvode, servise, procese i sisteme u SAD. Ova organzacija takođe usklađuje SAD standarde sa međunarodnim standardima, tako da se američki proizvodi mogu koristiti širom sveta. Na primer, standardi se brinu da ljudi koji imaju neku vrstu kamere mogu naći film koji im treba bilo gde na svetu.

ANSI je nacionalni standard Sjedinjenih Američkih Država koji propisuje Nacionalni zavod za standardizaciju (American National Standards Institute)

JUS -  je (bila) oznaka za jugoslovenski standard.

Važeći srpski standardi (standardi koji važe u Republici Srbiji), pa i oni koji su nekada nosili oznaku JUS, imaju se označavati novom oznakom srpskih standarda: SRPS.

Npr. Nekadašnji JUS B.H2.134 (iz 1962. godine), danas bi trebalo nazivati (i označavati) SRPS B.H2.134.

SRPS - srpski standardi (standardi koji važe u Republici Srbiji). 


HACCP

je skraćenica od Hazard Analysis Critical Control Point što u prevodu na srpski jezik znači Analiza Opasnosti i Kritične Kontrolne Tačke. Predstavlja logičan, naučno zasnovan sistem kontrole procesa proizvodnje i distribucije prehrambenih proizvoda, koji omogućava:

Identifikaciju i procenu svih mogućih opasnosti, tj. svakog fizičkog, hemijskog ili biološkog rizika, u svim fazama procesa proizvodnje prehrambenih proizvoda uključujući sve međuprocese i distribuciju;

Određivanje neophodnih mera za njihovu prevenciju i kontrolu;

Sigurnost da će te mere biti uspešno i na delotvoran način sprovedene.

Za razliku od kontrole gotovih proizvoda na kraju proizvodnog procesa, HACCP predstavlja preventivni sistem koji osigurava bezbednost hrane u svakom koraku procesa proizvodnje. Razvija se posebno za svaki proizvod/grupu proizvoda ili proces, i treba da se definiše i uspostavi tako da odgovara specifičnim uslovima proizvodnje i distribucije svakog proizvoda posebno.

 HACCP je sistem koji se može upotrebiti kao niz postupaka za kontrolu procesa i osetljivih tačaka u lancu proizvodnje hrane, sa krajnjim ciljem da potrošač konzumira namirnicu, u stanju i na način koji će biti bezbedan po njegovo zdravlje.

 
REKLAMNI PROSTOR


Paragraf Lex
Magazin ESNAF broj 1
ESNAF broj 1

Magazin ESNAF broj 2
ESNAF broj 2

Magazin ESNAF broj 3
ESNAF broj 3